Циљ сваке гимназије је да пружи ученику подробно знање из свих предмета, како би био подједнако спреман да упише Правни, Грађевински, Технолошки или Факултет ИТ сектора. Гимназија ће одложити одлуку детета да се у најранијој мадости одлучи за свој животни пут, а током четворогодишњег трајања, у сарадњи са професионалним кадром, пружиће му прилику да препозна и анализира своје способности, интересовања, особине личности и могућност запослења.
Одличан успех у основној школи не треба да буде једини предуслов за упис у гимназију. Ученик треба да поседује интересовање према општој култури, да жели да сазна више о свим сферама света који га окружује, да истражује, анализира, развија критичко мишљење. Гимназије позитивно утичу на радне навике ученика, што је од изузетне важности за даљи наставак школовања. Припремају ученике да промене од седам до десет занимања у току живота, јер синтетишу различита знања, прилагођавајући се потребама тржишта рада.
Ученицима је неопходно предочити да је гимназија једна етапа у целокупном процесу школовања. Након завршене гимназије, ученици треба да стекну даље образовање и квалификације за занимање којим желе да се баве, на високим струковним школама и факултетима. Гимназија је најбоља база за даље студирање, а свршени ученици гимназија углавном лако уписују жељене факултете.
„Гимназија формира интелигенцију и карактер можда више, снажније, и у неким правцима дубље, него универзитет; она је од великог утицаја на дух и моралну вредност будућих интелектуалних нараштаја. Поред универзитета, од ње највише зависи каква ће се морална и духовна атмосфера развити у држави, какав ће тим добити њена цивилизација, и, напослетку, да ли ће се морална и духовна атмосфера развити у држави, какав ће тим добити њена цивилизација, и, напослетку, да ли ће се успоравати или ометати развијање великих личности, у којима се до највећег степена изражавају особине једног народа.“ – Јован Цвијић